Što se tiče Njemačke, to je za balkance kao obećana zemlja, a tamo se ide raditi kako bi se mogla osigurati što bolja budućnost za sebe i svoju porodicu, ali ipak oni koji odu tamo znaju da nije sve med i mlijeko.
Djevojka iz travnika koja je završila medicinsku školu je tamo otišla, a rekla da je prvu godinu bilo najteže i da je radila godinu dana dok nije naučila Njemački, a da je plata bila skroz loša, pa da nije bila zadovoljna nikako.
Poslije te godine dana je rekla da se zaposlila u Minhenu kao čistačica i da je imala 1400 eura neto platu, pa da je to bilo opet nedovoljno kako bi se osamostalila, a rekla je da je u toj bolnici radila jedna doktorica sa naših prostora, a da je ona njoj pomogla da se u istoj bolnici zaposli u struci.
Onda je rekla kako je dobila 1700 eura platu neto i da to nije neki veliki novac, ali da je dobar početak, te da stanarinu i režije plaća nešto više od 1000 eura, pa da joj ostane nešto novca za pristojan život. Rekla je da poručuje ljudima koji žele da idu tamo da ne očekuju previše, ali da opet ima posla tamo i da neće biti bezposleni.
